Ne znam za vas, ali ja se stvarno ne sjećam puno stvari koje smo radili na glazbenom u osnovnoj školi. Sjećam se da je profesorica svirala klavir i da je postojao generalni konsenzus kako makar jednom tokom 45 minuta mora odsvirati ili ‘’Za Elizu’’ od Beethovena ili ‘’Bumbarov Let’’ od Римский-Корсаковa.

Ali ono što mi je ostalo su dvije stvari, TA-FA-TE-FE je nekako reprezentiralo ritam, a DO, RE, MI, FA, SO, LA, TI, DO su slogovi kojima smo se nekako referirali na note. 

U 11. stoljeću je neki talijan (Guido of Arezzo) odlučio da će konstruirati notni sistem. Način na koji je to napravio je da je iz pjesme na latinskom koja je bila nekakva himna za Ivana Krstitelja, odabrao samo prvi slog.

Tekst je na latinskom, nema smisla da pokušavam pročitati original, i jedina razlika je što je u originalnoj verziji prvi stih započinjao sa ‘’UT’’, a ne sa ‘’DO’’, ali neki drugi Talijan (Giovanni Battista Doni) je u 17. stoljeću reka ‘’ne može to tako, ut mijenjamo sa do jer je to prvi slog u mom prezimenu’’. I tako smo dobili do, re, mi, fa, so, la, ti, do. Ukratko, ovi slogovi reprezentiraju note iz određene skale.

Što je skala?

Skala je određena selekcija nota, koje su posložene prema nekakvim pravilima, a ta pravila mijenjaju način na koji će skala zvučati. O pravilima ćemo neki drugi put, ali kad kažem način mislim zapravo na karakter, pa je tako lako prepoznati razliku između durske i molske skale. 

Ali, za najjednostavniju demonstraciju skale, moramo otići na drugi instrument kratko – klavir. Ako sviramo samo bijele note, počevši od note C i samo sviramo svaku iduću kako dolazi, dok izbrojimo do 8 odsvirat ćemo jednu oktavu C dura.

U ovome trenu bi vam trebalo biti jasno koja je poveznica između DO, RE, MI, FA, SO, LA, TI, DO. Ovo što smo sada odsvirali na klaviru je C dur skala. C dur skala, znači sve ove bijele tipke na klaviru se sastoji od sedam nota, a osma se ponavlja: znači, imamo – C, D, E, F, G, A, B, C. 

Što je interval?

Note unutar C dur skale su u nekakvom odnosu. Određene note dobro zvuče skupa, neke i ne baš toliko. U kakvom točno su to odnosu note unutar skale, najlakše ćemo shvatiti ako svakoj noti pridodamo broj.

C će biti 1, D 2, E 3, F 4, G 5, A 6, B 7 i na kraju imamo još jedan C, ali on je u oktavi više. Vraćamo se opet na latinski, octava bi valjda značilo osmi, ali što bi značilo da je ovaj drugi C tehnički 8. ton skale. Zvuči skoro isto kao prvi, ali razlika je u tome što je za oktavu više. Ali, može biti i oktavu niže, ako odsviramo 8 bijelih tipku unatrag odakle smo počeli.

Oprostite što smo počeli od natrag, ali oktava je interval od 8 tonova, kao ovaj primjer između dva C. Imena drugih intervala, pretpostavljate, sva opet vuku korijen iz latinskog, pa bi nam trebala zvučati skroz logično, bez obzira na jezik, pa idemo redom:

Interval između C i D je SEKUNDA (second), razmak od 2 tona

Interval između C i E je TERCA (minor ili major third), razmak od 3 tona

Interval između C i F je KVARTA (fourth), razmak od 4 tona

Interval između C i G je KVINTA (perfect fifth), razmak od 5 tonova

Interval između C i A je SEKSTA (sixth), razmak od 6 tonova

Interval između C i B je SEPTIMA (seventh), razmak od 7 tonova

Interval između C1 i C2 je OKTAVA, razmak od 8 tonova

Na gitari, nažalost, nemamo ni crne ni bijele tipke, i putovanje od prve do druge, treće ili četvrte oktave može izgledati potpuno drugačije ovisno o tome gdje nađete C. 

Ovo nije tema kojom ćemo sad sada detaljno baviti, ali čisto da shvatite o kakvom rasponu oktava pričamo, na primjeru koncertnog klavira i ovakve električne gitare. Moderni primjerci ovog instrumenta imaju raspon od 7 oktava, plus još nešto malo. Na električnoj gitari sa 22 polja samo ostajemo vrlo kratki za 4 pune oktave. 

— Ivan